Dalekovidost, kratkovidost, astigmatizam i staračka dalekovidost

Ovo su refrakcione anomalije i predstavljaju najčešće promene koje se sreću u oftalmološkoj praksi.

Dalekovidost

Kada je očna jabučica kraća, svetlosni zraci se fokusiraju iza mrežnjače. Takvo oko ima deficit refraktivne snage, te je stoga negativno. Koriguje se konveksnim staklima sa predznakom +, koja deluju kao povećala, kontaktnim sočivima ili laserskom intervencijom. Dalekovido oko može videti udaljeni predmet oštrije, dok je vid na blizinu mutniji. Glavobolje su čest simptom i pojačavaju se prilikom dužeg rada na blizinu. Kod mlađih pacijenata vid je dobar i mogu normalno da funkcionišu bez korekcije skoro do četrdesete godine, kada se pojavljuje potreba za korekcijom na blizinu.

Kratkovidost

Sa razvojem civilizacije, sve je više kratkovidih osoba, pa u populaciji razvijenih zemalja učestalost iznosi 10-20 posto. Kod kratkovidosti, očna jabučica je ili duža (preko 24 mm) ili je jače prelamanje svetlosti na rožnjači ili sočivu.Delimo je na aksijalnu i prelomnu. Aksijalni oblik je daleko češći. Kratkovidi pacijenti jasno vide predmete na blizinu, ali predmeti na daljinu su zamućeni.Prema jačini refrakcione mane, kratkovidost se deli na malu (do -3.0 D), srednju (do-6.0D) i veliku (od -7.0 D i više).Prema kliničkoj slici podela je na benignu i malignu. Benigna (školska) kratkovidost ne predstavlja bolest, već refrakcionu manu. Počinje tokom školovanja, dostiže vrednost do -6.0 D i korekcijom se postiže normalna vidna oštrina. Maligna kratkovidost je patološko stanje oka. Nastaje u ranom detinjstvu, često je nasledna, progresivno se razvija tokom života i dostiže visoke vrednosti (od -15.0 D do -20.0D).Ovi pacijenti najčešće imaju nižu vidnu oštrinu. Kratkovidost se koriguje konkavnim staklima, kontaktnim sočivima ili laserskim skidanjem dioptrije. U slučaju progresivne kratkovidosti, što podrazumeva porast više od 1.0D godišnje, savetuje se skleroplastika (hiruška metoda zaustavljanja daljeg rasta oka).
ZAKAŽITE PREGLED

Astigmatizam

Kod ove anomalije, najčešće postoji nepravilno prelamanje svetlosti na rožnjači, pa se svetlost prelama jače u jednom meridijanu u odnosu na drugi. Astigmatizam može da bude udružen sa kratkovidošću ili dalekovidošću. Za korekciju se koriste cilindrična stakla, kontaktna sočiva ili se može sprovesti laserska intervencija.

Staračka dalekovidost

Spada u prirodan proces starenja usled gubitka elastičnosti cilijarnog mišića. Sposobnost akomodacije pri gledanju predmeta na blizinu sa godinama se smanjuje. Kod dece je 20.0 D, sa 25 godina je do 10.0D, a u 60-oj godini je od 0.5D do 1.0D. Prve tegobe koje pacijent primeti je otežano čitanje sitnijeg teksta, naročito u uslovima slabijeg svetla, zamor očiju, glavobolja. Korekcija se vrši naočarima za blizinu (bifokalna ili multifokalna stakla), progresivnim kontaktnim sočivima ili ugradnjom multifokalnih intraokularnih sočiva.

Korekcija vida kontaktnim sočivima

Služe za korekciju vida, ali se u nekim slučajevima koriste u terapeutske i estetske svrhe. Mogu ih nositi osobe svih starosnih dobi, ukoliko ne postoje medicinski razlozi protiv. Nakon detaljnog oftalmološkog pregleda, lekar odlučuje koju će vrstu sočiva pacijent koristiti.

U zavisnosti od materijala od koga se prave, dele se na meka i tvrda (klasična i GP) kontaktna sočiva. Meka kontaktna sočiva prema režimu zamene mogu biti godišnja, tromesečna, mesečna i dnevna. Prema dizajnu, dele se na sferna, torična (cilindrična), asferična, multifokalna. Zahvaljujući tome, možemo korigovati sve date anomalije vidne oštrine.

ZAKAŽITE PREGLED

Najčešća pitanja

Da, ukoliko se provodi više sati dnevno ispred računara. Takav napor dovodi do spazma određenih mišića u oku, pojave lažne kratkovidosti ili suvog oka. Neobhodan je školski režim, 45 minuta rada, zatim pauza 10-15 min uz ukapavanje veštačkih suza.

Svako kratkovido dete treba redovno kontrolisati (svakih 6 meseci), uz obavezno širenje zenica i pregled očnog dna. Roditeljima se preporučuje da deci ograniče vreme boravka uz kompjuter ili televizor i da vode računa o dobrom osvetljenju. Ukoliko porast dioptrije prelazi 1 Dsph godišnje, savetuje se skleroplastika – operacija kojom se zaustavlja dalji rast dioptrije. Operacija se radi u opštoj anesteziji, a period oporavka je oko 14 dana. Skleroplastika pripada grupi ekstraokularnih operacija, nije agresivna i traje 10 do 15 min. Progresivna kratkovidost predstavlja veliki problem kod dece i zbog toga je skleroplastika veoma važna.

Ukoliko dođe do porasta dioptrije više od 2 dsph za godinu dana, neophodno je, da se uradi hiruška intervencija skleroplastika.